Moj Deo Grada

Moj Deo Grada je moj novi projekat u kojem želim da prikažem različite ljude i ono što oni vide kao svoj deo grada.

Prvobitno sam želeo samo da prikažem ljude i njihove komšiluke, međutim, svako ima neki deo grada koji je njemu poseban, i to ne mora obavezno da bude kraj u kojem živi. Nadam se da će svaku fotografiju propratiti i jedna kratka priča o tome zašto ta osoba doživljava baš taj deo grada kao svoj.

Prva osoba koja će predstaviti svoj deo grada je Andrija Mitrović, koji na na Novom Beogradu živi već nešto duže od 20 godina.

Ovaj projekat možete pratiti na sajtu tumblr, a fotografije na sajtu flickr.

My Part of Town is my new project with which I want to show different people and what they see as their part of the city they live in.

At first, the idea was just to show people in their neighborhood. However, probably every person has a part of town which is special to him or her and that doesn’t necessarily has to be the person’s neighborhood.

I hope that every person will tell us a short story about why they treasure the specific part of town they are pictured with.

You can follow this project on tumblr and the pictures on flickr.

Tražeći Beograd

U okviru promocije emisije "Tražeći Beograd", koja će se emitovati na RTS-u, Suspenders su juče nastupili u tržnom centru Ušće. Njihov nastup je trajao od 18.00-19.00, a večeras 29.09. ćete imati priliku opet da ih čujete u isto vreme.

Više o emisiji "Tražeći Beograd" možete videti ovde.

Suspenders u Ušću

Kratka priča: Bojan Petković

Naopaka priča - Da li bi bilo bolje da možeš da premotaš život unazad?

Hitna pomoć odlazi sa mesta nesreće, i automobili se ne sudaraju. Air beg-ovi se izduvavaju i uredno vraćaju u table. Putnicima se vraća smešak na lice, dok im kola idu u rikverc. Pas se sklanja sa ulice, mačka ga više ne zanima.

Ja se vraćam u njenu zgradu. Pijan. Ulazim bez kucanja, vrata njenog stana skoro da se otvaraju sama. Dok ih smeštam u prvobitan položaj, kažem sebi u bradu "Nazad se vraćaj ne idi". Prolazim kroz hladan i dugačak hodnik, koji vodi do njene tople i dobro poznate sobe. Ulazim koracima u nazad, i uz uzdah sedam na njen tamno plavi krevet. Ona sedi sklupčana na jednom kraju, ja na suprotnom od nje. Ćutim. Ona takođe. Dugo je tako bilo. Posle nekog vremena počinjemo da pričamo, glasno i sa teškim recima. Onim najtežim. Ali kako vodimo razgovor tako ih je sve manje, kao i suza na njenom licu.

Ja sve tiše i normalnije govorim, kao da neko na daljinskom stiska dugme "- vol.". Smireniji sam, misli se smiriju. A njima se pridružuje i ritam srca koji je iznenada spor. Distanca između nas se smanjuje. Kaze "ljubavi, te sam varala, drugo smo mi", a ja je na to pitam nešto vezano za sinoć rečima "...rekao je Vlada". Ozbiljnost na mom licu se stišava. Žuta minuta u kojoj smo zaglavljeni bledi, a isto tako bledi i crvenilo sa njenih obraza. Teške reči nestaju, i u svetlo plavoj sobi deluje kao da nisu ni izgovorene.

Sat vraća se unazad, vremena je sve više, a sunce je sve prodornije i toplije. Stepen mog otrežnjenja biva sve veći, paralelno sa količinom džina u staklenoj ambalazi. Vraća se iz mene u čašu, iz čaše u flašu, a flasa u vitrinu. Sada je puna do vrha, netaknuta. Skidamo svu odeću sa nas i lagano je spušatamo po raznim uglovima sobe. Brzo se bacamo na čuveni teget krevet. Stari crni televizor, na joč starijoj komodi prekoputa kreveta, pušta film koji ide od kraja, ka početku. Gledamo ga sa dva petnaestominutna prekida, kako svakom mladom paru dolikuje. Spavam. Ne dugo. Budim se, sa smeškom. Nasmejala me, potom mi priča vic sa forom na početku. Deluje kao da joj je neko izbrisao sećanje, kao da se ništa nije desilo.

Vraćamo se u vertikalu u duetu. Stvari se brzo skupljaju sa poda i oblačimo ih. Ljubimo se jako. Grli me i daje mi jedan dug i glasan poljubac pred vratima. Odlazim. Zvonim dvaput. "dvaput zvoni uvek Poštar", kažem sebi. Izašao sam iz zgrade, vraćam se nazad kuci. Ulazim u stan, spuštam tešku crnu jaknu i skidam cipele. Odlazim do svoje sobe i dižem slušalicu, kažem "uskoro draga", a ona me pita "krećeš kada?", prekidam vezu. Telefon zvoni, ali se ne javljam. Pustio sam Bitlse koji pevaju "i hate my peerS"*. Vraća mi se bes u onoj količini sa početka priče. Smišljam kako i šta da joj kažem. Misli postaju sve neurednije, u urednoj sobi. Dostižu vrhunac nerazumljivosti. Bes u meni ne može biti veći. Dižem slušalicu i Vladin smotani glas mi kaže: "varala te Ana". Kako god okreneš, isto je i unazad.


--
*Pesma "Strawberry fields forever"

Infinity a half - Creative collective

Infinity a half (beskonačnost i po, autor Matej Delač) je prvobitno nastao kao vid zajedničke saradnje Marka Delača i Nikole Anđelića. Idea je bila da pod ovim imenom zajednički predstave svoje radove na internetu, kako bi imali neki vid multimedijalne prezentacije u kontaktu sa potencijalnim klijentima. Činjenica da nisu imali ni vizit karte kada su im zatražene, bila je dodatna motivacija da stvore svoj vizuelni identitet. Nastao je Infinity a half.

Posle nekog vremena, osetila se potreba da se od ovog imena stvori nešto više — kreativni kolektiv. Želimo da Infinity a half postane sinonim za grupu talentovanih i kreativnih ljudi koji će zajedno moći da predstave svoje stvaralaštvo i ispolje svoju kreativnost na jednom mestu, pod jednim imenom. Kolektiv nije ograničen umetničkom formom, što će svakako doprineti da sadržaj bude bogat i raznolik, a nadamo se da će baš to privući ljude da se zainteresuju i priključe kolektivu Infinity a half.

On će, isto tako, imati svoje stalno članstvo, koje za sada čine Nikola Anđelić, Marko Delač, Bojan Petković i Jovana Zagorac. Pored njih, biće predstavljeni i drugi mladi umetnici, njihovi projekti, kao i zanimljiva dešavanja u okviru i van kolektiva.

Na našem blogu ćete biti obavešteni o nastupima benda Suspenders, čitaćete kratke priče Bojana Petkovića, moći ćete da vidite najnovije slike Jovane Zagorac i fotografske projekte Nikole Anđelića, slušaćete pesme Marka Delača, ali i još mnogo toga, zato pratite blog i podelite svoje mišljenje sa nama.

Suspenders

Jedna gitara, jedan kontrabas, pola bubnjeva i mnogo energije - Suspenders.
Pored prezasićenja komercijalnim sadržajem koji je u ponudi u Beogradu, Suspendersi su pravo osveženje i odlična alternativa za sve one uobičajene i već viđene izlaske i muzičke užitke.

Sastav je nastao početkom 2010. godine, kada je troje iskusnih muzičara odlučilo da širi dobru atmosferu svirajući stari dobri "rockabilly", "surf" i "swing". Predvodi ih Marko Delač — vokal i gitara, zatim Strahinja Petrović — kontrabas i Vladimir Stevanović Steva — bubanj.

Do sada su Suspendersi svirali u nekoliko različitih beogradskih klubova i kafića, posle čega su otišli na zasluženi letnji odmor. Sada su opet spremni za novu sezonu i upravo kreću sa svojim prepoznatljivim svirkama.

Suspenders DUO je akustični nastup Marka i Strahinje. Pre početka leta, svirali su svake srede u kafeu Anno Domini 2012. Veoma prijatan ambijent ovog kafea i nastup dua Suspenders bez ikakvog ozvučenja, predstavljali su odličan način da se provede prijatno veče sa prijateljima u toku radne nedelje.

Suspendersi će u novoj sezoni imati prvi nastup u tržnom centru Ušće, u subotu 25.09. i 26.09 od 18.00 do 19.00, gde su pozvani da sviraju u okviru promotivnih aktivnosti za emisiju "Tražeći Beograd", sa RTS-a.

Suspenders DUO imate priliku ponovo da slušate svake srede, u kafeu Anno Domini 2012, sa početkom u 21h.

Anđelić Nikola - Photography

Nikola Anđelić je mladi fotograf koji stalno, kroz nove fotografske projkete, traži zanimljive teme iz svakodnevnog života.

Projekat - Moj Deo Grada.

Neke od njegovih radova možete videti ovde ili na njegovom flickr profilu, putem linka ispod.

Marko Delač - Music & Sound Design

Marko Delač je mladi talentovani muzičar koji podjednako dobro vlada kako tehničikim i tehnološkim, tako i kreativnim aspektom muzičkog, i zvučnog stvaralaštva uopšte.

Marko je, pre svega, odličan muzičar koji svira nekoliko instrumenata, najčešće gitaru,ali i klavir, bas gitaru, bubnjeve, perkusije itd. Međutim, usled desetogodišnjeg iskustva snimanja i rada u tonskom studiju, samouvereno vlada tonskim snimanjem i ume da iznese projekat koji zamisli. U tome mu pomažu i mnogi prijatelji i saradnici, koji su sačinjeni od velikog broja muzičara i nekoliko vrhunskih producenata. Pored toga što poseduje svoj privatni, skromni „kućni studio“, sarađuje i sa drugim beogradskim tonskim studijima, tako da za njega nepostoji prepreka u tome da na jedinstven način realizuje ono što je naumio.
Na ovom linku se nalazi njegov prvi kućni "desktop" album Etalonum.

Markovu diskografiju možete pogledati na ovom sajtu.